Homeopatija je jedna od najpopularnijih grana alternativne medicine, a istovremeno i ona koja se najviše trudi da liči na zvaničnu, “naučnu” medicinu. Homeopatski lekovi su skupi, dolaze u pakovanjima koja se ne razlikuju od pravih lekova, sa uputstvom koje navodi aktivne supstance, kontraindikacije i neželjena dejstva (kojih uglavnom nema). Takođe se ponose dokazima o efikasnosti u vidu “sprovedenih ispitivanja” koja navodno potvrđuju delotvornost leka i dugom istorijom same homeopatije (preko 200 godina).
Međutim, kada se homeopatski lekovi ispituju u stvarnim kliničkim ispitivanjima merljivih rezultata uglavnom nema i dobijamo ocene nalik sledećima:
“Homeopatija leči 0 od 68 bolesti”
NAUČNICI TVRDE: Homeopatija je prevara!
Ozbiljne naučne studije nisu našle baš nikakve koristi od upotrebe homeopatskih lekova:
1. Effectiveness of Homeopathy for Clinical Conditions: Evaluation of the Evidence (Australija 2013)
2. UK Science and Technology Committee – Evidence Check 2: Homeopathy (Velika Britanija 2010)
3. Homeopathy: what does the “best” evidence tell us? (E.Ernst 2010)
4. Comparative study of placebo-controlled trials of homoeopathy and allopathy (Švajcarska 2005)
5. Evidence of clinical efficacy of homeopathy. A meta-analysis of clinical trials. (Francuska 2000)
Šta je homeopatija?
Homeopatija počiva na tri osnovna principa:
- slično se sličnim leči
(supstanca koja kod zdrave osobe izaziva simptome slične nekoj bolesti je zapravo lek za tu bolest)
- razređivanjem se pozitivna dejstva supstance pojačavaju, a neželjena smanjuju
- voda ima memoriju (tj. voda može da zapamti lekovito svojstvo supstance)
Po homeopatama, njihovi preparati ne leče bolest direktno, već aktiviraju moć organizma za samoizlečenje. Njihovo delovanje se pojačava procesom razređivanja i sukusije*. Na ovom snimku možete videti taj proces:
How to make a Homeopathic remedy
Dakle, ponavljanjem postupka koji se sastoji od razređivanja i mućkanja dobije se homeopatski lek. Koliko je zapravo on razređen?
* sukusija – snažno i dugotrajno mućkanje
Supstance razblažene do neprepoznatljivosti
Navešću nekoliko popularnih homeopatskih preparata koji su namenjeni lečenju dece:
- Influcid – “profilaksa i terapija gripa i ostalih virusnih infekcija gornjih respiratornih puteva”
- Tonsilotren – “terapija angine i horničnog tonzilitisa”
- Imunokind – “specijalno dizajniran da jača imuni sistem dece sa čestim respiratornim infekcijama”
Šta se u njima nalazi? Ako poštujemo principe homeopatije u kojima se razređivanjem pojačava dejstvo preparata, onda su njihove glavne supstance sledeće:
- Influcid – Phosphorus (fosfor) u koncentraciji “D5”
- Tonsilotren – živa(II)-jodid u koncentraciji “D8”
- Imunokind – Sulfur jodatum (sumpor jodid) u koncentraciji “D12”
Šta ovi brojevi znače? Skala “D” kod homeopatskih rastvora označava broj uzastopnih razblaženja u razmeri 1:10, dakle ukoliko uzmemo kap početne supstance (0.05ml) dobićemo sledeće nivoe razblaženosti glavnih sastojaka ovih lekova:
- Influcid – jedna kap fosfora dovoljna je za pravljenje 5 litara ovog preparata
- Tonsilotren – kap živa(II)-jodida dovoljna je za proizvodnju jedne cisterne tj. 5 tona preparata
- Imunokind – jedna kap sumpor jodida rastvara se u 20 olimpijskih bazena punih vode
Drugi homeopatski preparati baziraju se na mnogo većim razblaživanjima, oni se smatraju jačim (lekovitijim) od prethodno navedenih. Najviše se koristi “C” skala razblaženosti, koja označava broj uzastopnih razblaživanja u razmeri 1:100. Kada bi samo trećinu kapi neke supstance rastvorili u celokupnoj vodi na planeti Zemlji, dobili bismo rastvor sa koncentracijom 13C, što je po homeopatama bolje od dečijih lekova koje smo naveli. Prave oni i “moćnije” preparate. Popularni preparati imaju koncentraciju 30C. Ekvivalent bi bio jedan molekul supstance rastvoren u kugli vode prečnika 150 miliona kilometara (to je razdaljina između planete Zemlje i Sunca). Za jedan vrlo popularan preparat navodi se fizički nemoguća koncentracija, čak 200C. Zašto nemoguća? Zato što nema ni približno toliko atoma u celom svemiru.
Odgovor homeopate: Voda pamti!
Po homeopatama prava koncentracija proizvoda uopšte nije bitna zato što se njihovim specijalnim postupkom (razređivanje + sukusija) informacije iz supstanci prenose u vodu, odnosno voda “zapamti” lekovitu supstancu. Homeopate vodi pripisuju magična svojstva, jer je ona “živa“. U vreme nastanka homeopatije ovo objašnjenje imalo je možda nekog smisla, ali nakon otkrića atoma i molekula cela ta “nauka” pada u vodu.
Ipak, pretpostavimo da postoji neka neotkrivena nauka po kojoj je ovo moguće i recimo da voda zaista može da pamti. Dolazimo do još jednog ogromnog problema.
U većini homeopatskih preparata uopšte nema vode
Sva tri popularna preparata koja sam koristio za primer dolaze u vidu šećernih tabletica. Zapravo, većina homeopatskih preparata se proizvodi u obliku tableta. Na neutralne tablete napravljene od šećera (saharoze, laktoze i pšeničnog skroba) nakapa se homeopatski rastvor, nakon čega voda ispari. A upravo je voda ona koja bi trebalo da leči pacijenta, jer je ona “zapamtila” lekovitu supstancu. Nema objašnjenja kako to voda prenosi svoje pamćenje tableti, niti kako ta tableta kasnije prenosi pamćenje vašem organizmu.
Slično se sličnim leči. Kako?
Namerno sam preskočio prvi princip homeopatije. Od ovog principa se kreće, a ni za njega nema nikakve naučne potpore. Zapitajte se, kako fosfor, živa(II)-jodid ili sumpor jodid leče navedena stanja kod dece? Homeopate kažu da “supstanca koja kod zdrave osobe izaziva simptome neke bolesti, zapravo leči tu bolest”. Nema objašnjenja kako se to događa, naravno. Pošto nema dokaza koje bi smo razmatrali mogli bi smo da se zapitamo sledeće: koje bi bile neke očekivane reakcije na supstance koje koristimo u svakodnevnom životu?
- Kofein kod zdrave osobe izaziva simptome slične onima koje imaju ljudi koji pate od nesanice. Dakle, kofein bi trebalo da leči nesanicu?
- Kada seckate luk oči vam zasuze a nos procuri, slično kao kada imate prehladu. Da li crni luk leči prehladu? Po homeopatama, leči.
- Kada ste vrlo pijani teturate se i povraćate. Da li bi ste nekome ko nije pijan a ima te simptome dali alkohol?
Zanimljivo je navesti neke od ostalih sastojaka koje se koriste za spravljanje homeopatskih preparata. Među njih spadaju: arsenik, mačje mleko, krv povređenog orla, pauk (ceo), istrulelo meso, tkivo kancera, kućna prašina, delići Berlinskog zida, mesečeva svetlost, energija munje itd.
Ali meni je pomoglo!
Delovanje homeopatskih preparata praktično se svodi na placebo efekat. Placebo ili “lažni lek” je preparat za koji pacijent misli da je pravi, ali on nema pravi farmakološki efekat na bolest pacijenta. Njegov efekat je isključivo psihološki, on utiče na percepciju i očekivanje pacijenta; ukoliko pacijent smatra da će supstanca pomoći, ona će često zaista pomoći. Pacijent neće biti zdraviji, ali će se osećati zdravije.
Ne treba potcenjivati moć placebo efekta, pogotovo u kontroli bola jer je njegova moć poprilična. Postoje primeri sa ratišta kada hirurzi nisu imali morfijum na raspolaganju pa su pacijentima ubrizgavali lažni morfijum (slanu vodu) pred operaciju, pri čemu su pacijenti u svesnom stanju uspevali da izdrže ozbiljne zahvate, čak i amputacije. Mnoga klinička ispitivanja su takođe potvrdila placebo efekat. Može se čak govoriti i o gradaciji placebo efekta – pacijent kome je prepisano 4 tablete placeba dnevno bolje će se osećati od pacijenta koji uzima samo 2 tablete placeba, dok će pacijent pod redovnim placebo injekcijama biti mnogo efikasnije “izlečen” od obojice. Naravno, u pitanju je statistika – neće svako iskusiti placebo efekat, niti je on primenljiv na svaku bolest.
Homeopatija izvlači maksimum iz placebo efekta. Sa pacijentima se vrše dugi razgovori, “temeljni” pregledi da bi se utvrdio pravi lek, a ponekad se preparat proizvodi u njihovom prisustvu. Impresionirani pacijent uopšte ne sumnja u efikasnost tako pažljivo određenog leka.
Druga pojava koja pomaže u lekovitosti homeopatije je takozvana “regresija prema proseku“. U osnovi, većina bolesti ima prirodnu istoriju: bolesniku je sve lošije, pa mu počne bivati bolje. Ponekad, kod hroničnih bolesti imaćete bolje i lošije periode. Najčešće idemo kod lekara kad nam je najgore, ili kada mislimo da ne može biti gore. Prirodno je da nam se onda stanje popravi, ili da nam bude još gore u nekom kratkom periodu pa da onda počne oporavak.
Pročitajte predhodne dve rečenice još jednom. Onda pročitajte isečak sa homeopatskog sajta:
Reakcija na homeopatski lek
Nakon uzimanja homeopatskog leka može, ali i ne mora, da dođe do određenih kratkotrajnih promena u fizičkom telu ili psihi čoveka koje nazivamo reakcijom na homeopatski lek. Odmah da razjasnimo da se ne radi o štetnim nuzefektima leka, niti o bilo čemu štetnom, već je u pitanju reakcija koja nam govori da sve ide kako treba i da u budućnosti možemo očekivati poboljšanje, tj. izlečenje.Reakcija na homeopatski lek je pozitivan prognostički znak, ali se ne javlja uvek. Ukoliko izostane, ne znači da nešto nije u redu, već da, naprosto, do reakcije u datom slučaju nije došlo. Nema pravila po kome bi se unapred moglo odrediti kod koga, kada i na koji način će se javiti reakcija.
Reakcija na homeopatski lek je uvek pozitivan i povoljan prognostički znak, koliko god to u nekim slučajevima izgledalo paradoksalno.
Nekada se dešava da se aktuelni zdravstveni problem pogorša pre nego što dođe do poboljšanja.
Treba napomenuti da ponekad ovi preparati sadrže poveću koncentraciju alkohola, što može bitno uticati na percepciju konzumenta.
Pravna ograda homeopatije
Influcid, Tonsilotren i Imunokind, poput ostalih homeopatskih preparata na uputstvu koje je odobrila agencija za lekove navode sledeće:
Homeopatski lek čija bezbednost i efikasnost nisu dokazane prema naučnim principima.
To je terapija koja reguliše stanje, budući da ne deluje direktno na simptome bolesti. Homeopatski lekovi podstiču odbrambene mehanizme samog organizma i time aktiviraju moć samoizlečenja. Odgovor organizma na homeopatski lek je krajnje individualan i obuhvata različite simptome. Iz ovih razloga ne mogu se utvrditi farmakološki efekti neke specifične doze, niti bilo kakvi farmakokinetički ili farmakodinamički podaci.
Dakle, iako homeopate često navode da su “sprovedena istraživanja” pokazala da njihov preparat pomaže, to nisu istraživanja koja zadovoljavaju standarde koji se koriste u nauci – grupe pacijenata su im po pravilu vrlo male, sa mnogo odustalih pacijenata, bez kontrolne grupe i/ili randomizacije, takođe uglavnom izostane statistički bitan rezultat. Ovo su tehnički termini koje ćemo obraditi u nekom budućem tekstu na sajtu, ali toplo preporučujem knjigu “Loša nauka” za one koji su zainteresovani. Ben Goldejker je tu temu objasnio vrlo detaljno, kao i mnoge druge vezane za alternativnu medicinu.
Zaključak
Homeopatski preparati su vrlo skupi, ne pokazuju lekovita svojstva u ozbiljnim kliničkim ispitivanjima i nemaju potporu u nauci. Nažalost, loše napisani zakoni tolerišu homeopatiju i navode ljude na zaključak da su njihovi preparati ekvivalentni, čak i superiorni u odnosu na “klasične” lekove. Neke države su krenule u proces regulisanja alternativne medicine i verovatno će se u bliskoj budućnosti onemogućiti reklamiranje homeopatije kao medicine. Trenutno je industrija homeopatije vredna više desetina milijardi dolara, što je potpuni apsurd.
Dalje čitanje:
Nema naučnog utemeljenja za homeopatiju – debata je završena
Placebo Nocebo I Alternativna Medicina | Balkan Komuna
(NE)VEROVATNOST HOMEOPATIJE | Balkan Komuna
51 “Facts” About Homeopathy « Science-Based Medicine
Evidence on the effectiveness of homeopathy for treating health – NHMRC Australia, March 2015
