Ko kontroliše vakcine?

Pitanje “Ko kontroliše vakcine?” uz žustri odgovor “Niko!” se vrlo često viđaju na društvenim mrežama. Antivakseri na taj način organizovano šire paniku i pokušavaju da neobaveštene ubede u svoje tvrdnje. Ipak, te tvrdnje ne mogu biti dalje od istine, pošto su vakcine jedna od stvari koje se najrigoroznije kontrolišu na planeti.

 

Kako se proizvode vakcine

Od prvih vakcina koje su bile izum Edvarda Dženera u 18. veku, do modernih vakcina 21. veka pređen je dug put i proces proizvodnje i kontrole vakcina se neprekidno usavršava. Ono što je ostalo zajedničko Dženeru i modernim naučnicima je identifikacija bolesti za koju je moguća i potrebna vakcina. Ovaj početni korak zahteva opsežno istraživanje, koje može trajati godinama.

Po završetku istraživanja, dobijamo prototipove vakcina, koje se testiraju u laboratorijskim uslovima i na životinjama. Tek ako prototip određene vakcine pokaže dobre rezultate u tim uslovima, postoji mogućnost da se otpočne proizvodnja i vakcina pusti na tržište.

 

Kako se testiraju vakcine

Ipak, pre nego što se vakcina licencira, potrebno je da se vakcina temeljno istestira. Svi ti procesi su pažljivo nadgledani od strane regulatornih tela – vladinih ili javnih agencija koje su odgovorne za kontrolu lekova. Iako ćete često videti antivaksere da tvrde da to nije tačno, ova regulatorna tela su odgovorna pred zakonom.

Prvi korak koji regulatorna tela čine su najavljene i nenajavljene inspekcije proizvodnih pogona kompanije koja se bavi proizvodnjom vakcina. Ta kontrola će trajati dokle god traje proizvodnja vakcine. Dodatno, rezultati kontrole su javno dostupni.

Ukoliko regulatorna tela procene da proizvod odgovara standardima koji su potrebni, daju dozvolu za početak testiranja na ljudima.

U prvoj fazi testiranja, vakcina se daje vrlo ograničenom broju odraslih dobrovoljaca. U ovoj fazi glavni akcenat je stavljen bezbednost vakcine i na imuni odgovor koji vakcina generiše. Ako su rezultati dobri, prelazi se na drugu fazu koja uključuje veći broj ljudi. Uz bezbednost i imuni odgovor stavlja se akcenat i na pravilno doziranje, kao i uključivanje različitih starosnih grupa. Treća faza ispitivanja pored bezbednosti vakcina stavlja akcenat i na efikasnost vakcine, odnosno njenu sposobnost da štiti od bolesti. Test grupe će pored vakcine koja se testira dobiti i placebo i druge vakcine i niko osim ljudi koji sprovode istraživanje neće znati koji subjekt pripada kojoj grupi.

Tek ako vakcina prođe sve faze kontrole, dobija dozvolu da se stavi u promet. Kao što vidite, kontrola je opsežna i skupa, a u svakoj fazi istraživanja se akcenat stavlja na bezbednost vakcinacije. Ukoliko bi se desilo da se vakcina pri testiranju u trećoj fazi, na većem broju ljudi, pokaže nebezbednom, iako je do tada uspešno prošla prethodne dve fazem, budite sigurni da neće biti puštena u promet.

 

Kako se vakcine kontrolišu po puštanju u promet

Kada se vakcine puste u promet, njihova kontrola ne prestaje, naprotiv – svaka vakcina se kontroliše ne samo za vreme trajanja upotrebe, već i kasnije. Svaka zemlja na svetu ima svoj program i kalendar vakcinacije, kao i bar osnovni sistem kontrole i monitoringa. U 21. veku većina država je shvatila da će najefikasniju i najbolju kontrolu raditi jedno, globalno telo. Razlozi za to su brojni, a navešćemo dva najočitija i najvažnija – jedan centar koji proučava globalne podatke može kontrolisati i sagledati te podatke bolje od nacionalnih centara za kontrolu, koji vide samo delić slagalice i jedan centar, koji je nevladina i neprofitna organizacija, se lakše kontroliše od 100+ nacionalnih centara za kontrolu različitog statusa.

Taj centar je SZO sistem sa sedištem u Upsali. Srbija je punopravni član i svi podaci SZO-a su transparentni i javni. SZO ima stratešku grupu savetnika-eksperata, koja se sastaje četiri puta godišnje u Ženevi, a jedina tema tih sastanaka su bezbednost i efikasnost vakcina koje su u prometu. Postoji i druga grupa eksperata koja se bavi nekim specifičnim problemima. I oni se sastaju nekoliko puta godišnje. Eksperti koji se bave ovom problematikom imaju diplome iz različitih oblasti, ne samo iz imunologije, tu su i mikrobiolozi, oni koji se bave infektivnim bolestima, farmakolozi, toksikolozi, epidemiolozi itd.

Kada vam neko sledeći put bude rekao da je potrošio na stotine sati guglajući o vakcinama i pronašao neke sajtove koji “dokazuju njihovu štetnost”, možete im slobodno poslati nekoliko linkova iz ovog teksta.

 

Ali, “farmakomafija” uzima milijarde prodajom vakcina!

Kada ništa drugo ne ostane, tu je dobra, stara “farmakomafija” da, u očima antivaksera, diskredituje sagovornika koji je argumentovano dokazao da su vakcine jedna od najvećih tekovina ne samo medicine, već i ljudske civilizacije uopšte.

Ipak, da vidimo koje su realne brojke “farmakomafije” u slučaju vakcina – prosečan trošak farmaceutskih kompanija do izlaska vakcine na tržište iznosi oko 2,2 milijarde dolara. Što znači, ako vakcina ne prođe rigorozno testiranje, a to se dešava, kompanija koja je napravila tu konkretnu vakcinu gubi ogroman novac.

Dodatno, 2013. godine, profit od prodaje vakcina je bio oko 1,82% od ukupnog profita farmaceutskih kompanija! Da ne pričamo što je “zloglasna” MMR vakcina jedva ušla na listu od top 20 najprofitabilnijih vakcina, sa profitom od svega 180 miliona dolara na svetskom nivou, što je 10 puta manje od Prevenar vakcine, koja je prva na listi.

Veće profite farmaceutskoj industriji od ukupne proizvodnje vakcina donose lekovi za potenciju poput Viagre.

Zaključak je da nijedan “argument” onih koji se bore protiv vakcinacije nije na mestu. Vakcinacija je jedna od najvećih tekovina ljudske civilizacije i na godišnjem nivou spase na stotine miliona života. Odustajanje od iste znači povratak u mračnjaštvo Srednjeg veka, kada su roditelji u Srbiji davali deci imena Vuk i Nada, da bi ih magijski zaštitili od bolesti.

Podelite ovo:

You May Also Like