Kako antivakceri manipulišu vama

Ovih dana su učestale debate na temu vakcinacije, i novog zakona koji pooštrava kazne za roditelje koji ne vakcinišu svoju decu. Čujemo sve glasnije one koji su protiv tog zakona, što one koji su, makar titulom, stručni za tu temu, što one koji uopšte nisu, ali misle da jesu.

U Srbiji, ako vam se pokvari auto nikada nećete dati nekome ko nije automehaaničar da ga popravi. Ako vam treba nova frizura – ićićete kod frizera. Međutim, kada je zdravlje u pitanju, ljudi su nekada spremniji da poslušaju osobe u najmanju ruku sumnjivog kredibiliteta i motiva, nego osobe koje su svoj ceo život posvetile lečenju drugih.

 

Mehanizmi kojima se takve osobe služe da bi privukle ljude na svoju stranu su različiti. Pokušaćemo da razmotrimo nekoliko najčešćih:

  1. Objavljivanje netačnih informacija kao “proverenih činjenica” – u današnje vreme, skoro svaka osoba ima pristup internetu, besplatnom otvaranju stranica na istom. Svako može po internetu pisati šta god mu je volja, ali to ne znači da je to automatski tačno. Pri razmatranju informacija sa interneta, uvek trebamo imati u vidu izvore na koje se neko poziva kada navodi nešto. Jako česta pojava u krugu antivaksera širom sveta je da se pozivaju jedni na druge – osoba X će kao dokaz za svoje tvrdnje navesti stranicu osobe Y koja tvrdi to isto; a osoba Y će kao dokaz za svoje tvrdnje navesti stranicu osobe X. I tako u krug.
  2. Objavljivanje informacija izvađenih iz konteksta – jako često ćete videti da dele podatke o tome kako je toliko i toliko hiljada dece “umrlo” ili “oštećeno” vakcinama u određenom periodu (termin “oštećen” upotrebljava ova zajednica; nikako ga ne odobravamo, jer smatramo da se stvari mogu oštetiti, a ne ljudi; međutim, ovde se trudimo da predstavimo stvari onakvim kakve zaista jesu). Ali vam neće reći, sve i da su ti podaci tačni, koliko MILIJARDI dece je vakcinisano u tom periodu bez ikakvih posledica. Nekoliko hiljada dece sa neželjenim reakcijama naspram stotina miliona ili koje milijarde je ništa. Ali to vam neće pomenuti. A brojka od par hiljada, tako apsolutna i bez ikakvog repera, zaista može da deluje zastrašujuće.
    Takođe će jako ćesto uzeti legitimnu naučnu studiju koja se bavila jednim problemom, i citirati njen zaključak u potpuno drugom (nevezanom) kontekstu. Ali će ljudima koji nisu upućeni delovati kao da njihovi argumenti imaju neku težinu, iako su zapravo besmisleni.
  3. Objavljivanje grafikona sa stopama smrtnosti od neke bolesti pre i posle vakcine, umesto objavljivanja stope oboljevanja pre i posle iste. Stopa smrtnosti se uvek računa u procentima u odnosu na broj obolelih, i kao takva vam apsolutno ništa ne pokazuje, osim koliko je medicina napredovala u lečenju određenih bolesti. Sa druge strane, stopa učestalosti bolesti u populaciji, govori o tome koliko su vakcine zapravo efikasne ili ne.
  4. Nikada vam neće reći kolike su šanse da se zarazite od neke bolesti, ako trend nevakcinisanja uzme maha; niti će vam reći koje su šanse da umrete ili imate trajne posledice od te bolesti. Uzmimo primer malih boginja (morbila) i čuvene MMR vakcine, u kojoj ono prvo “M” označava morbile. Ozbiljne posledice MMR vakcine se javljaju manje od jednom u milion slučajeva; smrtnost od morbila u opštoj populaciji, koja je prethodno bila dobrog zdravlja je 1 u 500 (0,2%), a komplikacije (sa ili bez trajnih posledica) ima 30% obolelih; kod imunokompromitovanih osoba smrtnost je 30% (3 od 10); šansa da se zarazite ako ste nevakcinisani, a dođete u kontakt sa obolelom osobom je veća od 90% (što bude više nevakcinisanih, veće su šanse da dođete u kontakt sa nosiocem virusa); 1980. godine je samo od posledica morbila u svetu umrlo 2,6 miliona ljudi, uglavnom dece. Dakle – ako se i zadržimo na opštoj, zdravoj populaciji, šanse od teških neželjenih dejstava vakcine su manje od 1 u milion, a šanse od smrti usled bolesti su 1 u 500. Matematika je jasna, zar ne? Ali, ovo vam antivakseri nikada neće reći.
  5. Jako često pominju velike termine kao što je “farmakomafija”, “zavera”, “depopulacija”. Smatraju da je “farmakomafija” dovoljno jaka da potkupi sve lekare ovog sveta (osim nekolicine koji propagiraju nevakcinisanje, a uz to još mnoge nedokazane metode i preparate alternativne medicine, pa neretko na njima jako dobro zarađuju), skoro sve novinare, medije, političare, itd., ali ta ista tako jaka “farmakomafija” nije u stanju da skine gomilu njihovih YouTube klipova. Mislim da shvatate besmislenost ove tvrdnje. Da ne ulazimo u to da mnogi lekari nemaju nikakve veze sa farmaceutskim kompanijama, da se mnoga istraživanja rade nezavisno, da su peer-reviewed (kontrolisana od strane ljudi iz struke), kao i to da su, nasuprot uvreženom mišljenju antivaksera, većina lekara ipak dobri ljudi koji su iz humanih poriva izabrali svoj poziv.
  6. Tvrde da lekari ne vakcinišu svoju decu (što je notorna laž; izvinjavamo se, ali nemamo drugi termin za ovo)
  7. Tvrde da je “zdrav razum” dovoljan da se shvati da vakcine nisu korisne, i da za to nije potrebno nikakvo obrazovanje – ovo je istina i očigledno jednako kao i činjenica da u našim televizorima žive mali ljudi koji nas zabavljaju – i to vidimo svojim očima, zar ne? Šalu na stranu, da je medicina, imunologija, patofiziologija, itd. tako jednostavna, ne bi samo fakultet trajao 6 godina, plus specijalizacije koje traju između 3 i 6 godina, i još godinu dana subspecijalizacija – dakle, u proseku 10 godina školovanja nakon srednje škole; ne bi lekari bili obavezni da prate najnovija naučna istraživanja, prisustvuju simpozijumima i skupovima, čitaju stručnu literaturu, bio bi im dovoljan samo”zdrav razum”. Ali, kao što svi ne umemo da popravljamo automobile, šišamo, vozimo kamione, sviramo klavir, tako i ne znamo svi da lečimo. Ono što možemo je da uvek proverimo informacije koje dobijemo, na relevantnim sajtovima i u relevantnoj literaturi. Dakle – studije koje su objavljene u eminentnim časopisima, peer-reviewed. Pa i tada treba pročitati veličinu uzorka, način izvođenja studije, statističku obradu podataka i način zaključivanja. Jedino tako se zaista možemo informisati o nečemu.
  8. Tvrde da lekari uče samo iz “farmakomafijaških” knjiga, ne koriste internet, ne razmišljaju, nego samo prihvataju ono što im je rečeno, dok za razliku od njih su antivakseri ljudi “širokog uma”, “otvorenih pogleda na svet”, koji “umeju da nađu informacije na internetu”. Već je pomenuta gore kontinuirana medicinska edukacija, koja je obaveza svakog lekara na svetu, tako smatramo da na ovo ne treba trošiti reči.
  9. Jako često u svojim redovima imaju “lekare prirodne medicine” – to su ljudi koji su završili DOPISNI fakultet (da, dobro ste pročitali – dopisni! ispiti se polažu preko interneta, tako što dobijete pitanja u word formatu, nađete odgovore na njih, i pošaljete mail sa odgovorima). Ceo fakultet se završava preko interneta, traje 1 do 3 godine, naravno nema akreditaciju, i predaju se predmeti kao što su Sirova hrana, Osnovi religije, Medicina i religija, Pozadina spiritizma i lažnih izlečenja, Problemi mistične medicine, Lečenje postom… Zato nema predmeta kao što su imunologija, patofiziologija,epidemiologija,itd.5EOBdLH.png
  10. Zatrpavaju vas svedočanstvima majki dece “oštećene” od vakcina (uz dužno poštovanje i saosećanje za njihovu bol, mora se naglasiti da maltene ni jedna nema nikakav dokaz da je bolest njenog deteta zaista posledica vakcina, a neke nemaju čak ni dokaze da su im deca bolesna). Niko ne osporava da vakcine, kao i svi drugi lekovi, mogu imati neželjena dejstva. Ali ona se kao takva i prepoznaju i dokumentuju. Time što pričaju ovakve priče, i na svojim skupovima i TV pojavljivanjima više vremena posvete priči o tome koliko je strašno živeti sa bolesnim detetom (što, priznajemo, jeste strašno) nego naučnim činjenicama i dokazima, oni igraju na osnovna ljudska osećanja, empatiju i strah roditelja za sopstveno dete. Umesto da vam detaljno i naučno objasne zašto su vakcine štetne, ali  konkretnim i proverljivim podacima, mnogo više vremena će pričati tužne životne priče o životu sa bolesnim detetom. Koliko god bilo strašno kada je ma koje dete na svetu bolesno, još strašnije je manipulisati njihovom bolešću na ovakav način. Ponavljamo – velika većina osoba koje se pojavljuju u medijima i na društvenim mrežama sa ovakvim pričama nema ni jedan jedini dokaz da su im deca zaista stradala na bilo koji način od vakcina (osim u slučaju polio vakcine, što je poznata komplikacija, ali o tome će biti reči u jednoj od kasnijih tema).
  11. Zatrpavaju vas primerima “iz prve ruke” o tome kako se dete komšije tetkine ujne razbolelo ili umrlo nakon vakcine. Kada zatražite ime i prezime osobe, i medicinsku dokumentaciju koja ovo potvrđuje, braniće se time što će reći da lekari NAMERNO neće napisati to, jer im je”zabranjeno” (iako su po zakonu svi lekari dužni da prijavljuju neželjene efekte kako lekova, tako i vakcina; dakle, ne da im nije zabranjeno, nego su u obavezi to da rade). I nikada vam neće pokazati papire, čak i kada tvrde da ih imaju.
  12. Govore vam da tražite pismenu potvrdu da vašem detetu neće biti ništa od vakcine, iako znaju da niko to ne može da izda. Lekari su odgovorni pred zakonom za ono što rade, i za sve što potvrde svojim pečatom i potpisom. Međutim, ne mogu vam garantovati da vaše dete neće biti jedno u milion koje će imati neku reakciju, niti vam mogu garantovati da nećete sutradan razviti tešku alergiju na hranu koju ste do sad jeli i umreti; apsolutno sve supstance, bilo prirodne, bilo stvorene u laboratoriji, mogu dati neželjena dejstva. Ono što vam lekari mogu garantovati je koliko su ta neželjena dejstva retka, i koje su šanse da vaše dete dobije komplikacije ili premine od bolesti protiv koje se moglo vakcinisati, ali nije. Ono što antivakseri ne pominju je da oni sami sebi stavljaju pravnu ogradu od saveta koje daju. Zašto oni nikome ne daju napismeno da im dete neće ostati invalid ili umreti nakon preležanih morbila, poliomijelitisa ili tetanusa? Zato što znaju da to ne mogu da garantuju, ali uporno uče ljude da traže garancije tamo gde ih ne mogu dobiti.
  13. Govore vam da imate ustavno pravo da odbijete medicinski tretman, i nazvaće vakcinaciju eksperimentom. Ali vam neće reći da vakcinacija spada u preventivne mere, koje se nikako ne smatraju eksperimentom. Neće vam ni reći da vaše dete ima ustavom i konvencijom Ujedinjenih Nacija zagarantovano pravo na zdravlje, kao i to da vakcinacija spada u zaštitu javnog zdravlja.
  14. Pitaju zašto njihova nevakcinisana deca ugrožavaju vakcinisanu – odgovor je da njih najmanje ugrožavaju; međutim, što je obuhvat vakcinacijama manji, mogućnost izbijanja epidemije je veća; da, vakcinisana deca teoretski mogu da da dobiju određeni virus ili bakteriju, ali je kod njih bolest najčešće jako blaga ili asimptomatska; drugo, postoje vakcinisana deca kod kojih se nije postigao adekvatan imuni odgovor vakcinom (jer vakcine ne daju kod 100% dece adekvatan odgovor), tako da su ta deca ugrožena; ugrožena su i deca koja zbog svojih bolesti i stanja ne smeju da prime vakcine, tj.imaju kontraindikacije za iste (imunokompromitovana deca, deca sa nekim neurološkim oboljenjima, deca obolela od raka, itd.). Svu ovu gorepomenutu decu, kao i onu namerno nevakcinisanu, trenutno štiti takozvani imunitet krda – činjenica da je većina dece oko njih vakcinisana, i samim tim nema ko da širi ove zarazne bolesti. Što manje dece bude vakcinisano, imaćemo više potencijalnih izvora zaraze.
  15. Pričaju o raznim “otrovima” u vakcinama, namerno ili iz neznanja zanemarujući i prećutkujući ključne stvari. O sastavu vakcina možete pročitati ovde.
  16. Govore da lekari nemaju pojma o vakcinama, jer na fakultetu imaju samo jedan čas koji se bavi time. Inače, na medicinskom fakultetu, o vakcinama se uči iz imunologije, epidemiologije, mikrobiologije, farmakologije, infektivnih bolesti, ginekologije i pedijatrije. Da li dalje treba pričati o ovoj njihovoj tvrdnji?

Ideja ovog serijala naše stranice je da na jednom mestu sakupimo sve relevantne činjenice o vakcinama, kao i da iznesemo par stvari o kojima antivakceri nikada ne govore. Bavićemo se isključivo činjenicama, a ne spekulacijama i nagađanjima, i potrudićemo se da za sve tvrdnje iznesemo relevantne dokaze, i linkove na kojima se mogu proveriti ovde napisane stvari. Ti linkovi neće biti sajtovi sumnjivog kredibiliteta, niti posteri domaće radinosti sa nalepljenim ko zna čijim citatom upitne tačnosti. Biće to kredibilni naučni sajtovi, i relevantni izvori vesti.

Ovim putem želimo da pružimo adekvatne informacije svim roditeljima koji su se našli u čudu usled skorašnjih dešavanja. Roditeljima, koji kada pokušaju i da se ozbiljno informišu na internetu, u prvih 30 rezultata na Google-u dobiju više od 25 rezultata sa sajtova koji se bave teorijama zavere, sajtova kojima je glavni cilj antivakcinaško delovanje, i koji uporno kriju i prećutkuju drugu stranu medalje, ili, još gore, izvrću činjenice, vade ih iz konteksta i stavljaju u onaj koji njima odgovara.

Ova stranica će objaviti seriju članaka, od kojih će se svaki baviti po jednom temom vezanom za vakcinaciju. Nećemo kriti i prećutkivati ništa, iznećemo naučnu istinu, takvu kakva je, bez ulepšavanja i preterivanja.

Teme o kojima trenutno možete čitati:

  1. Vakcine – eksperimenti ili preventiva?
  2. Autizam – neželjeno dejstvo vakcina, ili ne?
  3. Način davanja vakcina – da li se vakcine ubrizgavaju direktno u krv?
  4. Da li su bolesti protiv kojih se vakcinišemo iskorenjene higijenom ili vakcinacijom?
  5. O sastavu vakcina – otrovi, da ili ne?
  6. Bolesti protiv kojih se vakcinišemo 1 – male boginje (morbili), rubela i zauške
  7. MMR vakcina – vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele
  8. Bolesti protiv kojih se vakcinišemo 2 – diifterija, tetanus, veliki kašalj (pertusis)
  9. Mala škola vakcinacije – Dr Jovan Raičević
  10. FAQ – vakcinacija
  11. Značaj vakcinacije protiv Hepatitisa B na rođenju
Podelite ovo:

You May Also Like

error: Content is protected !!