Značaj vakcinacije protiv Hepatitisa B na rođenju

Neki se roditelji protive vakcini protiv hepatitisa B, pogrešno misleći da je jedini način infekcije polni kontakt ili upotreba intravenoznih narkotika. Činjenice su, medjutim drugačije.

Hepatitis B virus se prenosi putem kontakta sa inficiranim telesnim tečnostima (krv, pljuvačka i sperma). Može se preneti seksualnim putem, deljenjem injekcionih igala, na rodjenju, sa inficirane majke na dete, deljenjem pribora za brijanje ili četkice za zube sa inficiranom osobom. Iako pljuvačka prilikom ujeda predstavlja izvor infekcije, virus se ne prenosi poljupcem. Virus je veoma otporan, može da opstane na raznim površinama i do sedam dana na sobnoj temperaturi. To je jedan od najmanjih poznatih DNK virusa, replicira se u ćelijama jetre čoveka, ali se ne može replikovati u veštačkim ćelijskim kulturama. Ljudi su jedini izvor HBV.

Ishod infekcije zavisi od uzrasta i podrazumeva akutni hepatitis B i hroničnu HBV infekciju.

Oko 95% odraslih osoba sa akutnim hepatitisom se spontano oporavi i ne postane hronično inficirano, ali može da inficira druge tokom akutne faze bolesti. Takodje, 1% pacijenata sa akutnom formom hepatisa razvije fulminantnu insuficijenciju jetre, klinički sindrom izrazitog oštećenja jetre, koji dovodi do kome. Smrtnost u ovim slučajevima je 70%.

Ostali postanu hronično inficirani i time prenosioci zaraze u značajno dužem periodu, pri čemu su u riziku za razvoj ozbiljnih bolesti jetre. Hronična infekcija virusom Hepatitisa B može da dovede do ciroze, prestanka funkcije jetre, i razvoja raka jetre, hepatocelularnog karcinoma (HCC). Ljudi sa hroničnom infekcijom imaju rizik od 15-25% da razviju ozbiljne komplikacije (ciroza i HCC) sa smrtnim ishodom.

Kod dece, medjutim, situacija je drugačija: bebe i deca inficirana virusom Hepatitisa B su u daleko većem riziku da razviju hroničnu infekciju i time, kasnije, ozbiljne komplikacije. Razvoj hroničnog hepatitisa je obrnuto srazmeran uzrastu i dešava se kod 90% perinatalno zaraženih, 60% zaraženih u ranom dobu (do pete godine) i 30% zaraženih nakon pete godine. Verovatnoća da će infekcija preći u hroničnu ne zavisi od toga da li osoba ima simptomatsku ili asimptomatsku infekciju.

Ovi brojevi pokazuju značaj i dobrobit vakcinacije što je pre moguće jer se tako ostvaruje najveći efekat prevencije čitave populacije. Kao što je roditeljima i ljudima koji rade sa decom dobro poznato, deca često imaju ogrebotine, posekotine, krvarenje iz nosa. To su sve prilike za infekciju virusom hepatitisa B. Takodje, imajući na umu dugovečnost virusa na površinama raznih objekata koju deca mogu stavljati u usta te činjenicu da deca do pete godine retko pokazuju simptome infekcije, jasno je da se bolest prenosi lako.

Iako je u fokusu epidemioloških studija prvenstveno prenos virusa sa majke na dete tokom porodjaja, dve trećine slučajeva čine deca čije majke nisu bile zaražene. Ona su zaražena u kontaktu sa članovima domanćistva ili kolektiva, koji mogu biti nosioci virusa bez ikakvih simptoma.

Infekcija HBV-om, je globalno rasprostranjena. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je trenutno 2 milijarde ljudi na svetu inficirano. Od toga, 360 miliona ima hroničnu formu i procenjuje se da je ona uzrok smrti 500 000 – 700 000 ljudi u svetu godišnje.

Različiti regioni imaju različite učestalosti hroničnog hepatitisa. Naš region (istočna i južna Evropa, zemlje istočnog Mediterana) spada u one sa srednjom učestalošću: 2%-8% populacije ima hroničnu formu infekcije.

Cilj obavezne imunizacije protiv hepatitisa B je upravo prevencija hronične infekcije i njenih ozbiljnih posledica. Vakcina protiv hepatitisa B koja je danas najčešće u upotrebi, ne sadrži živi virus. To je zapravo prva vakcina za ljudsku upotrebu proizvedena tehnikom rekombinantne DNK. Da bi se izbegla upotreba krvnih produkata, te proizvela sigurna vakcina, enzimski je uklonjen površinski virusni protein, HBsAG. Kod za antigen je umetnut u ćelije kvasca koje ga proizvode. Ovako nastao protein indukuje imunitet na HBV. Budući da sprečava nastanak hroničnog hepatitisa B i posledično, mogućeg hepatocelularnog karcinoma, može se reći da je ovo zapravo prva vakcina protiv raka.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje upotrebu petovalentnih vakcina koje štite od difterije, tetanusa, pertusisa, hepatitisa B i hemofilus influence tipa B.

Vakcine protiv hepatitisa B su dobro ispitane i izuzetno sigurne. U placebo kontrolisanim ispitivanjima, izuzev lokalnog bola pri administraciji, prijavljeni neželjeni dogadjaji, poput mijalgije i prolazne povišene temperature, nisu bili češći nego u placebo grupi. Prijavljeni slučajevi ozbiljnih alergijskih reakcija su veoma retki. Tvrdnje o povezanosti vakcine protiv hepatitisa B i Gullian-Barre sindroma ili multiple skleroze su ispitani i utvrdjeno je da uzročno-posledična veza ne postoji.

Opsežne studije, sprovedene nakon više decenija medju vakcinisanima protiv hepatitisa B na rodjenju, sprovedene su sa ciljem da se utvrdi trajanje imnuiteta indukovanog vakcinom. Utvrdjeno je da je prisutna dugoročna zaštita, uprkos smanjenju HbsAG antitela tokom vremena. Dodatna vakcinacija kod imunokompetentnih osoba (osoba očuvanog imunološkog sistema) nije potrebna. Potrebna je u sledećim situacijama: pacijenti na hemodijalizi, recipijenti transplantiranih matičnih ćelija, pacijenti na hemoterapiji i inficirani virusom HIV-a.

Stopa akutnog Hepatitisa B na 100 000 stanovnika u EU

hepb-grafik1

2013, 24 evropske zemlje su dostavile podatke Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti. Stopa akutnog hepatitisa se kreće od 0,1 na 100 000 stanovnika u Francuskoj i Portugalu, do 4,3 na 100 000 stanovnika u Letoniji.

 

Stopa hroničnog Hepatitisa B na 100 000 stanovnika u EU

hepb-grafik2

2013, 17 zemalja je dostavilo podatke Evropskom centru za prevenciju I kontrolu bolesti. Stopa se kreće od 0,1 slučaja na 100 000 stanovnika u Rumuniji, do 15,2 slučaja na 100 000 stanovnika u Švedskoj.

 

Autor teksta: Dr Dobrila, molekularni biolog i fiziolog, phd

 

Izvori:

  1. VIRUSOLOGIJA : udžbenik za studente medicine, Ljubiša Marković et al.
  2. Hepatitis B vaccines WHO position paper, WHO
  3. Hepatitis B and the Vaccine (Shot) to Prevent It, CDC
  4. Zuckerman, J. N. (2006). “Protective efficacy, immunotherapeutic potential, and safety of hepatitis B vaccines”. Journal of Medical Virology. 78 (2): 169–177. doi:10.1002/jmv.20524. PMID 16372285.
  5. Mikaeloff, Y.; Caridade, G.; Rossier, M.; Suissa, S.; Tardieu, M. (2007). “Hepatitis B Vaccination and the Risk of Childhood-Onset Multiple Sclerosis”. Archives of Pediatrics & Adolescent Medicine. 161 (12): 1176–1182. doi:10.1001/archpedi.161.12.1176. PMID 18056563.
  6. Hepatitis B surveillance in Europe 2015, ECDC
Podelite ovo:

Muad'Dib

Ratnik nauke.

You May Also Like