Male boginje (morbili)
Male boginje su visoko zarazna, ozbiljna bolest izazvana virusom. Do 1980, pre široko rasprostranjene vakcinacije, od malih boginja je umiralo 2,6 miliona osoba godišnje u svetu.
Ova bolest je i dalje jedan od vodećih uzroka smrti dece u svetu. Samo u 2014. je od morbila umrlo 114 900 osoba u svetu, uglavnom dece mlađe od 5 godina.
Male boginje izaziva virus Morbila, iz familije paramyxo virusa. Prenosi se direktnim kontaktom i vazduhom, i jako je zarazan – 9 od 10 ljudi koji nisu vakcinisani ili ga preležali, a izloženi su mu, će oboleti.
Prvi znak malih boginja je obično visoka temperatura (često veća i od 40 °C), koja se javlja obično 10-12 dana nakon izlaganja virusu., i traje 4 do 7 dana. Curenje iz nosa, crvene i suzne oči, kašalj, male bele mrlje sa unutrašnje strane obraza (Koplikove mrlje) se javljaju u početnoj fazi bolesti. Par dana kasnije, javlja se osip, obično na licu i gornjem delu vrata. Naredna 3 dana se osip širi, i na kraju zahvata i šake i stopala. Osip traje 5 do 6 dana, a zatim isčezava. U proseku se osip javlja 14 danja nakon izlaganja virusu (u periodu od 7. do 18. dana).
30% slučajeva morbila prate komplikacije – teška dijareja i dehidratacija, slepilo, encefalitis (zapaljenje mozga), primarna ili sekundarna pneumonija (upala pluća), bronhitis, otitis media (zapaljenje srednjeg uha), subakutni sklerozirajući panencefalitis, itd. Većina smrti od malih boginja su uzrokovane komplikacijama ove bolesti.
Dvadesetih godina prošlog veka smrtnost od upale pluća izazvane ovim virusom je bila 30%.
U populaciji koja je njeuhranjena i nema pristup adekvatnoj zdravstvenoj nezi,smrtnost od malih boginja je 10%. Inficirane trudnice su takođe pod velikim rizikom od komplikacija, i trudnoća se moeže završiti pobačajem ili prevremenim porođajem. U opštoj populaciji je danas smrtnost oko 0,2%, ali se zato u rizičnoj populaciji kreće čak i do 28% u nekim krajevima. Smrtnost imunokompromitovanih osoba (oboleli od HIV-a, ljudi i deca na hemioterapiji, itd.) od ovog virusa je 30%.
Nevakcinisana deca ispod 5 godina su pod najvećim rizikom od oboljevanja i komplikacija malih boginja (uključujući i smrt). Nevakcinisane trudnice su takođe pod jako velikim rizikom.
Ne postoji specifičan antivirusni lek protiv morbila, i jedino se primenjuje suportivna terapija.
Da rezimiramo:
Izvori: (1), (2), (3), (4), (5), (6), (7)
Rubela (nemačke boginje; trodnevne boginje)
Ovo je virusno oboljenje, izazvano Rubella virusom. Klinička slika je u većini slučajeva blaga, a često (u oko 25%) se javlja subklinički, tj. oboleli i ne primećuju da su bolesni. Period inkubacije je 2-3 nedelje, i nakon toga se javlja malaksalost, blago povišena temperatura i osip. Simptomi se uglavnom javljaju istog dana. Osip se prvo javlja na licu, i potom se širi na trup i ekstremitete. Retko traje duže od tri dana. Širi se vazduhom.
Komplikacije rubele su izuzetno retke, ali se mogu javiti u vidu:
- artralgije i artritisa (bolovi u zglobovima i zapaljenje zglobova)
- encefalitisa
- trompocitopenične purpure
- progresivnog rubela panencefalitisa
Kada se trudnica zarazi rubelom u toku trudnoće, to može rezultirati ozbiljnim i teškim posledicama.
Kliničke manifestacije kongenitalnog rubela sindroma su različite, i najčešće kombinovane. U prvom tromesečju infekcija rubelom može dovesti do resorpcije ploda ili spontanog prekida trudnoće. Ukoliko se trudnoća održi, može se završiti mrtvorođenjem, nedonešenom trudnoćom ili rađanjem ploda sa kongenitalnim anomalijama. Najčešći trijas anomalija je: gluvoća, oštećenje srca i oštećenje oka(Greggov sindrom).
Oštećenja kod kongenitalnog rubela sindroma:
Deca sa kongenitalnim rubela sindromom imaju jako lošu prognozu.
1964. i 1965. epidemija rubele u SAD-u je rezultirala sa oko 12,5 miliona slučajeva obolelih od rubele, 2 000 slučajeva posledičnog encefalitisa, 11 250 medicinski indikovanih ili spontanih pobačaja, 2 100 smrti novorođenčadi i sa oko 20 000 novorođenčadi sa kongenitalnim rubela sindromom. Ovo je državu koštalo, procenjuje se, oko 840 miliona dolara.
Izvori: (1), (2), (3), (4), (5), (6), (7), (8), (9), (10)
Zauške (parotitis)
Zauške (parotitis, mumps) su akutno virusno oboljenje čiji je izazivač Mumps virus, i koje karakteriše uvećanje jedne ili obe parotidne (zaušne) žlezde. Prenosi se kapljičnim putem (vazduhom) ili direktnim kontaktom sa obolelom osobom.
Visoko su zarazne. Inkubacija obično traje 19-21 dan, a oboleli je zarazan nedelju dana pre pojave simptoma.
Bolest počinje jezom, drhtavicom, malaksalošću, glavoboljom. Temperatura postepeno raste, a zatim se javlja intenzivni bol u predelu ugla donje vilice sa one strane gde se kasnije javlja otok zaušne žlezde. Otok može biti različite veličine, i dostiže maksimum trećeg dana bolesti, a zatim se narednih 3 do 5 dana smanjuje, i svi znaci bolesti nestaju.
Mumps može inficirati i druge organe, ne samo parotidne žlezde. Testisi i jajnici mogu biti zahvaćeni infekcijom, posebno u pubertetu (20% muškaraca starijih od 13 godina koji se inficiraju mumpsom razviju orhitis (zapaljenje testisa), obično jednostran). Mumps virus takođe često inficira i bubrege, a ređe i pankreas
Mumps je odgovoran za oko 10-15% slučajeva aseptičnog meningitisa u SAD-u, i dosta je češći kod muškaraca nego kod žena.
Retke komplikacije mumpsa su:
- mumps encefalitis (stopa mortaliteta (smrtnosti) od mumps encefalitisa je oko 1%)
- ograničen poliartritis (zapaljenje zglobova)
- pankreatitis (zapaljenje pankreasa) koji je uglavnom blag, ali moze biti i težak, i ostaviti kao posledicu dijabetes
- nefritis (upala bubrega)
- tireoiditis (zapaljenje štitne žlezde)
- jednostrano oštećenje slušnog živca sa potpunim i trajnim gubitkom sluha
-
ooforitis i mastitis (zapaljenje jajnika i dojki)
Izvori: (1), (2), (3), (4), (5), (6), (7)
Protiv sve tri gore nabrojane bolesti postoji zaštita – MMR vakcina, o kojoj će zasebno biti reči.
