Poslednjih meseci internetom i medijskim portalima kruži priča o uništavanju dokaza o štetnosti vakcina od strane CDC-ja.
CDC falsifikovao studije o MMR vakcini koja izaziva autizam! (video)
“Razotkrivanje” CDC-ja od strane doktora Vilijama Tompsona je jedan od glavnih (ali ne baš tačnih i čvrstih) argumenata protivnika vakcinacije u onlajn diskusijama, a ovim slučajem se bavi i antivakcinalni dokumentarac koji je nedavno (mart 2016) dospeo na naslovnu stranu medija (link). Šta zapravo stoji iza ove kontroverze?
Ukratko o fabikaciji kontroverze
Davne 2004. objavljena je bitna studija koja je dokazala da autizam i MMR vakcina nisu povezane. Studija je rađena u saradnji Danske i Američkog centra za kontrolu bolesti (CDC, državni institut za javno zdravlje SADa). Deset godina kasnije, ova studija dospeva na naslovnu stranu medija sa naslovom “Naučnik priznao da je CDC sakrivao dokaze o povezanosti MMR vakcine i autizma”. Radi se o vrlo komplikovanoj prevari koju je organizovao izvesni Brajan Huker uz učešće ozloglašenog doktora Endrjua Vejkfilda (srpski, engleski), iskorišćavajući Tompsonovo neslaganje sa ostatkom tima koji je radio studiju.
Zapravo, Tompson je radio na ovoj studiji, ali neki njegovi stavovi nisu bili prihvaćeni od strane kolega, što je dovelo do konflikta. Najviše mu je smetalo što je dosta prikupljenih podataka ignorisano (otprilike 40% dece koja su praćena tokom studije nisu ušla u finalnu statistiku). Tompson je zato tajno (i vrlo nekorektno prema svojim saradnicima) dostavio sve podatke iz studije Brajanu Hukeru da bi zajedno odradili analizu onako kako je Tompson zamislio. Problem je nastao kada Huker nije uradio ono što je dogovoreno, već je te dostavljene podatke analizirao na potpuno drugačiji način (ovaj deo priče biće objašnjen kasnije). Takođe je, bez Tompsonovog znanja (a u saradnji sa Vejkfildom), snimao njihove privatne razgovore i kasnije ih objavio. Sve to zajedno upotrebljeno je kao argument o navodnoj štetnosti MMR vakcine i zaveri da se to sakrije.
Medijski odjek
Hukerova studija došla je do zaključka da su dečaci afroameričkog porekla (samo oni, niko više) vakcinisani MMRom u većem riziku za dobijanje autizma. Američki CDC (centar za kontrolu bolesti) je optužen da je to znao i da je sakrivao ta saznanja. Niti jedna od ove dve stavke naravno nije tačna i to je dokazano, ali se ova priča i dalje zloupotrebljava.
Epilog kontroverze (ukratko)
Doktor Tompson je još davno dao jasnu izjavu da se nije slagao sa nekim od odluka koje su donešene u DiStefanovoj studiji, ali je takođe vrlo jasno potvrdio svoj stav da su vakcine bezbedne. Originalna DiStefanova studija oko koje je iskonstruisana kontroverza je potvrđeno dobra, dok je ona koja je urađena naknadno i tvrdila da crnačka deca dobijaju autizam od MMRa dokazano loša i povučena je. Najbitnije od svega, dokazano je i da niti jedan dokument iz studije nije uništen, oni se mogu naći na internetu i besplatno “downloadovati”. Evo ključnog trenutka cele priče:
Ali ovako bitan slučaj ne dozvoljava površnost.
Detaljna analiza celog slučaja
Sa čime se dr Tompson nije slagao i kako je uopšte došlo do kontroverze? U originalnoj studiji o povezanosti MMRa i autizma učestvovalo je 2583 dece iz Atlante. Nakon što su podaci sakupljeni, nisu sva deca ušla u finalni rezultat, a autori su iz analize isključili 40% dece zato što ona nisu rođena u tom regionu. Sa njihove tačke gledišta ova deca su mogla da “iskvare” podatke uvodeći faktor okoline (tj. možda je za pojavu autizma bitno odakle dolaze). Doktor Tomson je hteo da ih zadrže jer je studija sa više dece statistički validnija. Takođe je bilo neslaganja i oko posmatranja statistike rase. Tompson je hteo da rasa bude primarni parametar, a ostalih 4 autora da bude samo kontrolni. Oko ta dva pitanja je došlo do (blago rečeno) neslaganja između Tompsona i ostalih autora zbog kog je on sve podatke tajno dao Hukeru očekivajući da Huker nad tim podacima statistički odradi studiju po njegovoj zamisli.
Šta je Brajan Huker uradio? Umesto da odradi istu analizu na većem broju dece uz rasni kriterijum, kao što je Tompson planirao, on je uradio nešto sasvim drugačije! Iseckao je podatke na male podgrupe i tražio je grupu u kojoj je povećan broj autističnih. Pronašao je malu grupu koja se uklapala – crnačka deca ispod 2 godine kod kojih je autizam dijagnosticiran do treće godine. Bilo je dodatnih problema u njegovom radu jer je promenio tip studije, umesto da ona bude case-control, kao DiStefanova, on je odradio kohortnu studiju (velika je razlika). Koristio je lošiju statističku metodu od originalne DiStefanove (koja je uračunavala promenu uzrasta i porast verovatnoće dijagnoze), a pošto su podaci bili namenjeni drugačijem tipu studije morao je i da modifikuje grupe jer je u nekim ključnim imao manje od 5 dece (OGROMAN PROBLEM U STATISTICI – koristio je premale uzorke) i utvrdio da u spornoj grupi postoji 3 puta veći rizik od autizma. Na tako malom uzorku slučajnosti igraju veliku ulogu, drugim rečima – ako kockicu za jamb bacite 18 puta vrlo je teško da ćete dobiti svaki od mogućih 6 brojeva po tačno 3 puta, to nije dovoljan uzorak da bi statistika bila validna.
U celu priču je bio uključen Vejkfild. On se u to vreme na sudu branio od optužbi oko njegove lažirane studije iz 1998, a u tom trenutku su ostali njegovi saradnici već povukli svoje potpise jer su neke nezgodne istine isplivale na videlo (pre objavljivanja studije uzeo je pare od antivakcinaških grupacija koji su spremali tužbu, bio je uključen u razvoj altenativne MMR vakcine, a dokazano je i da je varao sa dijagnozama autizma u studiji) i njegova studija je povučena. Ipak, on se i dalje držao svoje priče i ako bi se objavilo da MMR stvarno uzrokuje autizam a da se to krije to bi mu dosta pomoglo. Huker je sve vreme komunicirao sa njim, davao mu snimke razgovora sa Tomsonom i spremali su “medijski zemljotres”.
EPILOG
Pre same objave Hukerove studije Vejkfild je požurio i izašao sa dramatičnom objavom u medijima, uključili su jednog kongresmena u priču (Bil Pozi) i Tomson je dobio zaštitu tj. “whistleblower” status. Međutim kada je Hukerova studija izašla ispostavilo se da je prevario i Tompsona i Vejkfilda, niti jedan od njih nije dobio ono što je očekivao. Vejkfild je sa Hukerom ušao u žestok konflikt zato što je Huker indirektno dokazao da uzrok autizma nije ono što je Vejkfild tvrdio (link). Ako su samo crni dečaci ugroženi primanjem MMR vakcine onda dečaci ostalih rasa i sve devojčice uopšte nisu, zar ne? Huker je stajao iza svojih zaključaka. Onda se Vejkfild sukobio sa Hukerom, Tompson se u međuvremenu ogradio od obojice svojom izjavom, jasno je rekao da MMR nije štetan i plan o “medijskom zemljotresu” se izjalovio. Priču naravno i dalje recikliraju antivakcinalni potrali i žuta štampa, dok su ostali mediji davno izgubili interesovanje za ovaj slučaj.
Originalna studija nije pobijena ni izbliza, naprotiv. Po novijim studijama Tompson zaista nije bio u pravu jer je mesto boravka u toku trudnoće vrlo bitno za rizik od autizma (uticaj zagađenja vazduha na autizam je potvrđen). Takođe je dokazano da nikakvi dokumenti nisu uništeni zato što su apsolutno svi dokumenti iz studije dostupni na internetu (link) – jednostavno nisu svi dokumenti ušli u finalnu verziju studije, ali ništa nije uništeno (analiza). Hukerova studija nije prihvaćena od strane naučne javnosti zbog loše metodologije (narodski rečeno “silovao” je podatke koje mu je Tompson dostavio da bi dokazao svoje tvrdnje) i povučena je iz časopisa (link). Ko želi može da pročita više ovde, pažljivo se prati cela priča koja se i dalje razvija a u komentarima piše veliki broj stručnjaka:
DiStefanova studija koja je u centru ove kontroverze je samo jedan od mnogih jakih naučnih dokaza koji govore u prilog tome da autizam i vakcine nisu povezani. Iako protivnici vakcina tvrde da mnoge naučne studije dokazuju njihovu teoriju (link), to jednostavno nije istina. Pročitajte više o tome ovde:
Mala škola vakcinacije 7 – Odnos između vakcinacije i autizma 2 – Examinus
